Цитати великог српског војсковође Живојина Мишића
Војавода Живојин Мишић рођен је у мионичком селу Струганик. Од детета чобанина дошао је до највиших војних одликовања. Водио је српску војску у неколико ратова и остао упамћен у српском народу по мудрости и храбрости.
Вероватно најпознатије реченице које је Мишић изрекао су „Ко сме тај може, ко не зна за страх тај иде напред“ и „Нема тешко нећу да чујем данас ту реч!“
Овако је војвода писао у својим мемоарима о времену Балканских ратова:
„ Из свих мојих дотадашњих службених искустава дошао сам до закључка да код великог броја наших официра, нарочито оних на већим положајима, недостаје довољно мушкости да по важним питањима кажу своје право мишљење у присуству старијих или претпостављених старешина. Налазим да је то велика мана, која у одсудним тренуцима кочи наше иначе врло спремне и одважне више команданте у испољавању личне иницијативе, толико потребне у ратним операцијама. Због тог је потребно цео наш официрски кор у васпитању подстицати на разумну личну иницијативу, како у мирно, тако и у ратно време. ”
„ Ништа није горе у рату, од бојазни од одговорности. ”
„ У ратном времену ништа горе не може деморалисати и најбоље трупе, него кад осете да се командант са својим штабом први повлачи. У критичним тренуцима командант мора лично да се ангажује, да соколи и подстиче на истрајност своје трупе.“
А овако за време Колубарске битке, у обраћању својим војницима чије су се јединице, готово у растројству, повлачиле испред надирућег непријатеља:
„ Пробудите се, људи, освестите се. Ако сад Швабу не задржимо, никада га не задржасмо. Ако допустимо да нас сад прегази пропали смо… А, кажем вам, пазите, кад га потерамо, биће велике тутњаве, направиће се чудо од њега, да ће цео свет сеирити. ”
„ Кад и последња бежанија измакне, ми ћемо имати још доста времена, да певајући одемо на нове положаје. ”
Завршавајући разговор са својим надређеним – начелником Врховне команде, војводом Радомиром Путником:
„ Нећу у овом часу никога да слушам, кад радим посао за који носим одговорност! Наредио сам повлачење и остајем при томе! Дајте команду ком хоћете, али докле ја командујем армијом, има да буде како ја мислим да је најбоље за ову земљу! ”
„ Била би неопростива погрешка да стално бранимо целом армијом сваки корак одступања. Мени треба да се трупе уреде, одморе, да дођу себи, да бих могао са њима извести напад. ”
„ Решио сам да са целом армијом, сутра 20. новембра, у 3 часа ујутру предузмем напад на непријатеља. Обе остале армије и делови Ужичке војске у исто време предузеће напад. Напад припремити артиљеријском ватром. Препоручујем што јачу прикупљеност и јаку везу са средњим деловима. Немарљивост у потпомагању суседних делова сматраћу као злочин. С пуном вољом и надом у Бога, напред, јунаци!“
