Велимирови двори представљају стару средњовековну грађевину која потиче из 15. века. Смештени су у центру села Кључ које је удаљено само пар километара од центра Мионице.

О Велимировим дворима

Давне 1951. године Велимирови двори су проглашени за непокретно културурно добро-споменик кулутуре, да би 1979. године археолошки локалитет Велимирови двори био проглашен за споменик културе од великог значаја. Први археолошки радови на овом месту су обављени 1978. године од стране  Завода за заштиту споменика из Крагујевца.

Остаци ове значајане грађевине састоје се од једног урушеног зида који је дужине око 40 метара, цркве, конака и „мутвака“. Црквени објекат датира из најстаријег периода и потиче из раног 15. века.

Урађен је велики број разних археолошких истраживања на овом комплексу када су и добијени разни занимљиви резултати. Тада је утврђено да су неки материјални остаци стари и око 5000 година.

О овом месту се већ генерацијама са колена на колено преносе разне приче које су везане за историју овог двора.

Једно од старих предања каже да је Велимир био богати феудалац кнеза Лазара, чије је богатство било изузетно велико.

Легенда

Велимир је имао три сина који су доживели страшну животну судбину. Предање каже да је један од тројице синова се удавио у реци Лепеници, док је други пао са коња и погинуо.

Од неизмерне туге због огромног губитка који га је задесеио, Велимир је одлучио да трећег сина затвори у кулу. Из строго обезбеђене куле га никада није пуштао како му се не би догодила некаква зла судбина која је задесила и његову браћу.

Уплашени несрећни отац је свом једино преживелом детету свакога дана доносио храну и пиће у кулу, али га из ње никада није пуштао.

Једног јесењег дана, Велимир је свом сину донео свеже грожђе, али је из грозда изашла змија и ујела је несрећног дечака који на месту остаде мртав.

Ово старо предање каже да је зла судбина задесила Велимира јер га је цар Лазар проклео што га није дочекао како доликује када је једном долазио у посету Мионици.