Ако сте у посети мионичком крају или само у пролазу, обавезно дођите у село Струганик и посетите кућу у којој је рођен велики српски војвода Живојин Мишић. Његова родна кућа претворена је у музеј који представља аутентичан споменик војводином животу и раду.

Музеј-кућа Живојина Мишића

Кућа је првобитно  стављена под заштиту као кућа народног градитељства, а под заштитом државе је од 1972. године. Први део куће је етнографска поставка, где се види како је живела породица у то време. Други део је историјско-биографска поставка живота и рада Живојина Мишића богата фотографијама, документима, ратним одликовања и признањима.

Врата ће вам отворити војводин потомак Миодраг Мишић који се поносом приповеда о животу и подвизима свог чувеног претка.

У амбијенту војводине куће и дворишта осетиће дух некадашњег српског села, видећете старе фотографије, документа, одликовања и ствари Живојина Мишића и научити много тога о овом изузетном човеку кога чувамо од заборава.

Живот и дело Живојина Мишића

Војвода је рођен 1855. године, као 13. дете.  У својим мемоарима написао је: “Родио сам се 7. јула по старом календару у ливади, испод шљиве ранке…“

У мионичком крају људи за њега кажу: „Од детета чобанина оваца и коза из ових брда до највиших војних положаја.”

Војвода Живојин Мишић био је комадант Прве српске армије на Колубари где се и прославио. Трећег дана по завршетку Колубарске битке, добио је највише признање- чин Војводе. Био је ађутант краљ Александра Обреновића, начелник победоносно-солунске офанзиве и први начелник генералштаба војске Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Учествовао је у ратовима од 1876. до 1918. године, три пута је пензионизан и поново враћен у службу када је то требало отаџбини и народу.

“Живот је дуга и тешка борба. Ко сме, тај може. Ко не зна за страх, тај иде напред”, била је девиза која га је пратила кроз живот.

Био је ожењен Немицом Лузјом, имао је три сина и три ћерке. У зору, 20. јануара 1921. године, окупио је децу око себе и рекао ” Не остављам вам никакво богатство сем свог часног имена са којим ћете да се поносите кроз живот” . Тражио је са му огрну војничку блузу коју је носио 47 година у 6 ратова и умро.