Пратите нас:


Горе

Археолошко наслеђе

Шалитрена пећина

Јединствена и посебна Шалитрена пећина смештена је у клисури реке Рибнице на 6 километара од Мионице и 3 километра од Рибничке пећине. Као важан археолошки локалитет откривена је 1979. године од стране младих истраживача из Ваљева.

Шалитрена пећина је изузетно богато археолошко налазиште јер садржи најстарије облике повременог станишта праисторијских ловаца који су живели у средњем палеолиту, пре 80 000 – 40 000 година старе ере.

У пећини су такође откривени остаци неолитских кућа и разних шаторских конструкција. Истраживањима се дошло до закључка да је пећина коришћена у 4. веку наше ере, као и у периоду од 12. до 15. века.

Утврђено је још и да се за време првог српског устанка из пећине вадио шалитра за прављење барута.

Оно што ову пећину чини посебном и издваја је из мора других је чињеница да она представља најбогатије и најзначајније палеолитско налазиште у Србији, једино граветијенско налазиште на простору Србије.

Шалитрена пећина

Велимирови двори

Археолошки локалитет Велимирови двори налази се четири километара од Мионице у селу Кључ. У питању су остаци средњовековног утврђења из 15 века. Комплекс чине: део урушеног оградног зида дужине 40 метара, остаци цркве, конака и мутвака. Основа цркве је једнобродна са припратом, наосом и олтарском апсидом. Дозидана спољашња припрата је четвороугаоне основе. Грађевина је сазидана од камених блокова. Велимирове дворе народна веровања везују за легендарну личност кнеза Велимира, који је живео крајем 15. века.

 

Илирско гробље

У Мионичком крају значајно археолошко налазиште је и Илирско гробље у селу Буковац. Овај локалитет открио је зачетник српске археологије Михаило Валтровић. Пронађени су бројни артефакти који говоре о обичајима сахрањивања код Илира, њиховој материјалној и духовној култури.

You don't have permission to register